Koje sve faze sna postoje?

I dan danas postoje nesuglasice i dileme u vezi sa spavanjem i sa fazama koje se odvijaju u toku sna. Pre svega, najviše polemike ima oko takozvane REM faze, koja je otkrivena tek u 16. veku, tačnije 1953. godine. Od tada je urađeno mnogo istraživanja i studija, ali neke stvari su do danas ostale prava misterija. Često se postavlja pitanje kako je moguće da su u REM fazi funkcije u organizmu jako slične funkcijama u budnom stanju.

U toku spavanja postoji pet različitih faza, a u ovom tekstu ćemo vam reći šta se dešava u svakoj od tih faza. Naravno, spavanje počinje sa fazom jedan a nakon završetka poslednje REM faze, ciklus se ponavlja ispočetka. Mozak i telo reaguju na različiti način u svakoj fazi.

Važno je napomenuti da jedan ciklus sna koji se sastoji od pet faza traje negde između 90 i 110 minuta. Pa, da vidimo koje su to faze sna i šta ih karakteriše.

Koje sve faze sna postoje?

Faza 1. Prva faza sna jeste faza u kojoj dremate i u kojoj počinjete polako da ulazite u san. Mogli bismo reći da je ova faza neki lagani san koji lako može da se prekine na bilo kakav šum ili jači zvuk. U toku prve faze dolazi do usporenih pokreta očiju i tela, a može doći i do iznenadnog trzanja. Može se desiti da napravite neki iznenadan pokret najčešće ruku ili nogu dok polako tonete u san. U ovoj fazi često možemo imati osećaj kao da propadamo negde, što opet može izazvati naglo trzanje pojedinih delova tela.

Faza 2. Sledeća faza u toku sna jeste faza 2 i možemo reći da je to najduža faza. Naime, ona traje otprilike 50 minuta, odnosno ona zauzima 50% vremena jednog ciklusa sna. U toku ove faze usporavaju se funkcije mozga, ali se mogu javiti iznenadni momenti moždane aktivnosti. Takođe, u toku druge faze oči prestaju da se pokreću.

Faza 3. Treća faza sna predstavlja ulazak u duboki san i tada je teško probuditi osobu koja spava. Što se moždanih talasa tiče, oni predstavljaju kombinaciju sporih i brzih talasa. Ako se desi da se neka osoba probudi za vreme treće faze, moguće je da par momenata ili čak minuta neće znati gde se nalazi i da će biti potpuno dezorijentisana.

Faza 4. Četvrta faza predstavlja drugu fazu dubokog sna u kojoj se javljaju samo delta, odnosno sporiji moždani talasi. U toku ove faze je još teže probuditi nekoga. Treća i četvrta faza su jako važne ako želite da imate kvalitetan san i da se posle spavanja osećate odmorno. Ukoliko ove faze ne traju dovoljno ili ako vas neko probudi u toku treće ili četvrte faze, onda ćete biti neispavani ceo dan i nećete se osećati dobro.

REM faza. Poslednja peta faza je takozvana REM faza, za koju ste verovatno čuli. Pre svega, reći ćemo vam šta sam naziv ove faze znači. REM je skraćeni oblik od engleskog izraza koji u prevodu znači brzo pomeranje oka, odnosno na engleskom rapid eye movement. Dakle, u ovoj fazi se oči brže pokreću, dok su mišići tela uglavnom ukočeni. Istraživanja su pokazala da se ova paralizovanost mišića smatra odbrambenim mehanizmom. To znači da na ovaj način nećemo moći da ustanemo iz kreveta dok sanjamo neki uzbudljiv san, pa tako možemo izbeći neku eventualnu povredu u toku noći.

REM faza obuhvata oko 20% od ukupnog ciklusa sna i ona počinje 70-90 minuta nakon što zaspite. U toku ove faze počinjete da sanjate i vaše disanje postaje znatno brže i čak nepravilno. Zapravo, u toku REM faze vaši snovi postaju jasni, za razliku od prethodnih faza gde su se mogli javiti neki nerazumljivi snovi.

Takođe, dok sanjate vaše srce radi znatno brže a dolazi i do povišenja krvnog pritiska. Zanimljiva činjenica je da je u REM fazi moždana aktivnost jako slična moždanoj aktivnosti u budnom stanju, pa se zato ova REM faza zove još i paradoksalni san. Dakle, REM faza se razlikuje od svih drugih faza sna i može se reći da ona više podseća na budno stanje. Upravo zato se dešava da ćete se probuditi znatno odmorniji kada vas neko probudi u toku REM faze nego u toku ostalih faza sna. Kako se ciklusi sna ponavljaju jedan za drugim, REM faza počinje sve duže da traje u svakom narednom ciklusu.

Istraživanja su pokazala da se u toku jednog sna doživi čak 4 ili 5 REM faza. Dokazano je i da je REM faza važna da bi se stvorile dugoročne memorije. Zanimljiva činjenica je da REM fazu sna nemaju samo ljudi, već i neke životinje.

Kao što smo već spomenuli, naši mišići su u toku REM faze skoro paralizovani, što nas sprečava da ustajemo u toku sna. Međutim, postoje osobe koje imaju REM bihejvioralni poremećaj, takozvani mesečari, koji ne gube pokretljivost mišića u REM fazi, pa se zato često dešava da ustanu u toku sna i da nanesu povredu sami sebi, ali i nekoj drugoj osobi.

Za kraj reći ćemo vam zašto uopšte postoji ova poslednja, odnosno REM faza sna. Naime, postoji teorija prema kojoj REM faza dosta podseća na budno stanje jer ukoliko bi nas neka opasnost iznenada probudila iz ove faze, mi bismo bili spremni brzo da reagujemo i da se odbranimo. Naravno, postoje i brojne druge teorije vezane za REM fazu, ali i za spavanje uopšte.

Nadamo se da vam je ovaj tekst pomogao da bolje razumete ciklus sna i svoje sopstvene osećaje tokom noći ili kada se probudite. Nakon svih faza sna koje smo pomenuli, ciklus se opet ponavlja, i to 4-5 puta u toku noći.

Sponzorisano:

loading...
Loading...

Još zanimljivih tekstova: